Provereno je mrtav! Veliko olakšanje za prijatelje i za neprijatelje. Za prijatelje, zato što je uspeo da umre i da im ostane prijatelj- sa njim nikad nisu bili načisto. Za neprijatelje, jer su ga biološki nadživeli. Tijanić je provereno mrtav. Prepričava se po medijima, fejzbuku, blogovima. Blago nama koji smo ostali živi! Za sad...jer i Tijanić je bio živ još u pondeljak ujturu. Imao je zakazano prežderavanje u nekom beogradskom restoranu sa nekim koji bi reč "beogradski" napisao velikim slovom.Tijanić je znao da se prisvojni pridev piše malim slovom. Zarad nekog, figurativnog uspeha, autonomije i integriteta mora je da ruča sa onima koji to nisu znali. Jedino tako mogli su da utiču na medije spolja, da ručaju sa direktorom RTS-a. Da nije sa njima ručao, morao bi da trpi i njih kao novinare, ne samo njihove švalerke. Tijanić je lakše izlazio na kraj sa švalerkama. Danas su sve u crnini. Uspeo je u životu tek kad je umro. Ovo pre je bila neka igra rizika sa likovima kao što je Vojislav Koštunica i Boris Tadić. Levitirao je sa svakakvim polusvetom rizikujući da kao takav bude prepoznat. Mnogi su ga pobrkali. Pokazao bi im onu stvar i seo u kola na zadnje sedište, na prednjem je sedeo vozač. Oni bi se odvukli do stanice 23-ke u neposrednoj blizini RTSa i strepeli od konduktera BUS plusa. Tijanića je nerviralo sve i svašta. Malo toga je bilo principijelno, profesionalno a više je bio prvo čovek a tek onda novinar. Đilas ga je nervirao što je ružan, Šaper što kad  izmontiraš njegovu sliku pored Đilasa, Đilas  ispadne lep, Tadić što J...sve okolo a nema muda. Nervirali su ga i ovi posle. Vučić što najviše razmišlja  u vladi sa najmanje mozga, Dačić što se uporno slika na čelu stola pored praseće glave....Tijanića su nervirali svi kao čoveka. Najbolje je prolazio sa Koštunicom i nekom ekipom žeščih ljigavaca čiji su stavovi bili do te mere vaspitani i odmerene da praktično nisu postojali. Danas mu prebacuju mrtvom što se držao Koštunice. Naravno, ne prebacuju mu što se držao Koštunice nego što je jedan od rektih koji je svoju nabusitos u novinarstvu dobro naplatio. Istini za volju njemu je sa ljigavima bilo najbolje,  najeftinije da se drži takvih, . To je nešto kao brak, ako ti je žena imala bijušeg dečka, najbolje je da to bude neko Ko Koštunica. Sa njim svako može da se meri. Verbalno ili genitalno- sve jedno. Tijanić je birao svoje prijatelje i neprijatelje mnogo pedantnije od recimo Bebe Popovića. On ih nije birao, njemu su svi neprijatelji. Tijanić je bio samo jedno ime više na kilometarskom spisku bebinih neprijatelja. Verovatno je Bebu nerivrala njihova neshvatljiva sličnost. Mržnja je način na koji se mrzitelji raduju jedan drugom. Svojevremeno "siledžija iz Podujeva" protiv "siledžije iz Jagodine". Neću da kažem da je Tijanić po mojoj proceni bio dobar- jer nije. Neću da kažem da je bio loš- jer nije. Tijanić je bio Tijanić od početka do kraja i njegovu neruotični misao niko nije smatrao prijatnom. Opet, jedan je od retkih koji je do kraja bio ono što je bio i na počektu. Imao je želudac da sa svakim ruča! To je činjenica. Zato i nije plaćao ručkove. Danas je javno mnjenje podeljeno na njegove beskompromisne mrzitelje i njegove idepoklonike. Umrla je Jovanka Broz, Lou Reed, Srđa Popović ali javnost je najviše uskomešala Tijanićeva smrt. Neki ga se plaše valjda i mrtvog, neki veruju da će da se povampiri ali i dalje ostaje dežurna noćna mora. Čudana je to situacija, kad mrtav, nisi dovoljno mrtav da bi prestali da te se plaše. Pratim različite komentare, novinara, najčešće onih  koji se preseku na pojavu kontrolora u GSB-u. Ostrašćeni su, često nevaspitano grubi, rečiti sad...kad nema ko da im pripali šamar ili im prepriča kakve su im žene bile u krevetima dok su još studirali. Slušam i one druge koji ga kuju u zvezde jer su se prilično jeftino švercovali kroz novinarstvo krijući svoje malene, oralne duše, iza njegovih pregojenih leđa, stomaka i onog ispod stomaka za šta su bili najkraći. Tijanićeva smrt ipak je odigrala neku smislenu ulogu koju nije tako lako odmah prepoznati. Npr.nikad nisam bio načisto ko je Teofil Pančić. Podcenjivao sam ga još od onda kad je prvi put nešto ozbiljno prismrdeo velikim temama, birajući reči, vaspitanje i vokabular. U Srbiji se na velike teme kreće sa velikim onim ispod stomaka. Ispalo je da ga Teolif ima. Svoj potencijal koji kad razmaše može da rastera sumornu žabokrečinu onih "finih" kao Žarko Korać. I ako je previše često sedeo pored Žarka u Teofilu iz sopstvene gluposti, povodljivosti, površnosti nisam video te semantičke razlike između onaniste i drkadžije. Tužni danak obrnute civilizacije...ali ja sam skloniji drkadžijama. Bilo da je u pitanju Nataša Kandić, Tijanić ili Teofil...cenim drkadžije prezirem ljigavce. Smelo je iskoračilo i njeno visočanstvo Rudanka!! Diskretno je potvrdila višegodišnje moje sumnje da je "visočanstvo"...to su te značajne stvari koje je Tijanić uspeo da rasčlani i mrtav. Ovi "fini" tipa Koštunica i Korać i još neka K & K ekipa se nije oglasila ili se oglasila a da to niko nije primetio. Tako to ovde već ide. Njihove majke su jedine koje znaju i primete kad oni puste glasa. Tijanić je još jednom podelio srpsku javnost. Ali ne na lopove i poštene, levičare i desničare, svirače kurcu i zabavljače genitalija...uspeo je da razvoji  one sa mudima od onih bez muda. I naravno, kad se pobroji u Srbiji je opet manje ovih sa mudima....odnosno, dvojica manje, Tijanić i Srđa Popović. Bila je ovo loša nedelja za ljude sa stavom i sa mudima, ovi ostali, mogu da slave svoje sitne tišine, bile one homo ili hetero seksulane, desničarske ili levičarske, principijanle (seljačke ) ili pragmatične ( bezlične). Moram da priznam da sam Tijanićeve stavove uvek slušao za gnušanjem, neke sam sa gnušanjem i prihvatao...ali uvek sam ih čitao, pazio na njih i uvek sam imao šta da čujem, makar i pogrešno. Danas su u Srbiji jedna usta manje za slušanje  za ručak koji se otpisuje od budžeta. Kad konobar podvuče crtu, ručak je ispadao jeftin. Hranila je ova zemlja i mnogo besmislenije! Korać i Koštunica jedu salate, oni su mnogo jeftiniji u svakom smislu al njima je i te salate šteta platiti. Umro je siledžija iz Podujeva, nisu ga okačili na aparate za održavanje života, nije se okačio na ojađeni penzioni sistem...umro je pogrešan ili ispravan, al uvek na pravi način.