Kao što ste primetili u poslednjih nekoliko nedelja došlo je do zastoja u objavljivanju tajnih dnevnika Ivice Dačića. Prijem materijala je drastično otežan konstantnim pritiskom slobode koji je nad grupom Anonimusa Srbija sprovodila BIA. Taman, kad su im bili na tragu, došla je sezona godišnjih odmora i svi su otišli na more. Sad smo ponovo u prilici da objavimo unutrašnje dijaloge budućeg premijera. Naravno, na sajtu www.sjebastian.com nema ništa novo, pa ipak, potrebno je da na FB grupi, Twitteru, forumuma ili gde već lajkujete do imbecilnosti komentatora na ivicine dnevnike. Takođe, unapred se izvinjavan na svim potencijalnim nepismenostima kojima će objavljeni delovi dnevnika obilovati, naime, danas nema vremena i dnevnik objavljujemo u integtralnom obliku.
Dragi dnevniče,
"Ivica Dačić - premijer vlade Srbije".....jel sam ti rekao. Kao što sam i rekao njima, odmah na početku. A oni uvatili da me zavlače, e sad su videli. Došao im Ivica iz dupeta u glavu. Prvo je Boris krenuo da me razvlači, premešta sastanke i izbegava razgovore o koaliciji. To sam još nekako i mogao da podnesem u skladu sa svojim političkim bićem (pičkica) ali kad je na sastancima krenuo da me postavlja na kontra stranu od ovala sa prasetinom pregovori su definitivno propali. Jednostavno, to DS-ovsko jednoumlje po kojem ja sa 15% u glasačkom telu ne mogu da budem premijer nisam mogao da prihvatim. Mislim, mogao sam da sam morao, al nisam morao. Pregovori su bili dugački i komplikovani, njihova propast je pranirana danima a na kraju je ispala jedan vrlo simpatična slučajnost. Tadiću je hteo da mi uvali Čedu, oni moji kod Čede mi javili a ja sam odmah potegnuo Dinkića. Onda sam to preko "onih svojih" dojavio Tadiću, pa je on da izvineš potegao Maju...i tako smo se mi svi zajedno međusobno potezali. U međuvremenu me je pozvao Putin da svratim do njega i donesem neki kajmak u kešu koji je Bajatović skidao. Pa sam svratio. Putin se predamnom držao dostojanstveno, iznenađen sam. On je uvek bio na mojoj, Tadićevoj, Dinkićevoj i Tominoj strani. Pravi KGB-ovac, nema šta. Rekao mi je lepo da se ne nerviram, sve će doći na svoje jer ja jesam premijer kao što sam rekao i ako ni pregovori ni izborni rezultat ne govore tome u prilog. Samo da se držim svoje priče i kajmaka i sve će biti uredu. Vizionar, nema šta. Odem ti ja posle posete njemu na Vračar kod Zlatiborca, na lepinju s kajmakom i naslonim se na onaj kiosk, onako, kao civil, običan čovek, kad čujem ja da nešto pored mene tutnji. Okrenem se ono gradilište??? Sakrijem onu lepinju u džep sakoa da mi je Mrka ne otme i krenem oko gradilišta kad ono...nigde Mrke!!! Smrklo mi se pred očima. Javim ovim mojima da ispitaju odmah tu stvar, kakvo je to sad gradilište bez Mrke kad ono Šutanovac ćari na zadnji voz. U sred odjebavačke faze pregovora gospodin krenuo da gradi i to bez Mrke. E, nećeš vala. Sutra je u svim novinama bio na naslovnim stranama, pa nek objašnjava malo ovoj neuračunjivoj javnosti šta je i odakle "investirao". Istina, malo me je iznenadilo da su prvo na naslovnim stranama priču o Šuci objavile baš one novine koje drže demokrate. On je nešto krenuo da se ljigavi, ko tast mu Miroslav Ilić u predizbornoj kampanji JUL-a, al ništa od te priče. Da se izvuče nije uspeo. U međuvremenu ja se ponovo preko kajmaka povežem sa ekipom iz SNS-a i nađemo se na pljeskavici (kajmak na ovu vrućinu nosimo svako svoj). Nije prasetina, obična pljeskavica, al makar nema natezanja ko sa Tadićem i niko mi ne premešta oval. Sa njima se odmah lepo dogovorim. Jedino što me je bunilo što sam znao da su se oni već dogovorili sa Tadićem. Javili mi ovi "moji" među njima. Ja sam iskreno krenuo da vrdam, sve sam mislio neka nameštaljka al nema šanse, šta god da sam krenuo da tražim još ne izgovorim a oni već pristali. Tako zaredom, par puta....imam još dva njihova pristanka koje nisam ni potrošio. Pristali unapred. Skontam ja, smeštaju mi ko zeki Rodžeru...al nisam ja crtani lik, ja sam java Srbije, mada ne ličim. Okrenem se ja lepo i nazad kod Putka. Ovaj put sam nosio samo svoj kajmak.Kaže meni Putko
- Jel ti hoćeš da uspeju pregovori sa DS-om?,
ja se nešto mislim
- Pa neću, ne daju mi da budem premijer!
on meni na to kaže
- Onda lepo pusti Tadića da bude premijer.
I ode čovek ostavi me da visim ko onomad Šarić pred diskotekom u Budvi. Ja se gledam, imam cipele, pantalone, cele, ne one tri frtalja zbog čega me nisu pustili u diskoteku. Al Putko ode, i ne vrati se više. Nešto se mislim u sebi, kud sam pitao....sad moram da ga poslušam, niko me nije tukao po ušima. Vratim se ja iz Rusije i lepo svim novinarima izdeklamujem kako mi je rečeno " Tadić za premijere". Ovi iz DS-a poludeli, koji crni pregovori. Ispalo ratno stanje, svi doveli decu i ostavli i u precedništvu stranke i razbežali se. Ostao samo Đilas, al kako je onakav kakav ga je bog dao, ni deca nisu htela da ostanu sa njim nego i ona krenula da beže. Srećom, demokrate su dinamične, brzo se snađu, stavili mu neki šešir zaostao od maskembala, seksetarice ga malo našminkale i natapirale mu onu crvenu kosu...i na kraju rekli deci da je nova godina i da je došao klovan da ih čuva. I deca poverovala...inače bi bila totalna tragedija, baš da deca krenu da nam beže iz zemlje u osnovnoj školi nije uredu, a tamo oko njihove centrale sve ambasade, kako koju ogradu preskočiš, odmah si emigrirao. U zlo doba tog dana zove me Tadić, kaže on meni:
-Ajde da se nađemo da ovu stvar raspravimo.
- Koju crnu stvar - pitam ja onako...sve kao ne znam.
- Pa ovo što si nalupetao da treba da budem premijer.- reži ovaj ko pas na Trivanku
- Nemoj tako Tadija, to ima ozbiljne političe konotacije za Srbiju. Ne može tek tako, da se nađemo, mora sve da se dogovori unapred. Prasetina, ren... - i dogovorimo sastanak.
Dođem ja tamo a ovi njegovi pred mene stavili ren, pred njega presetinu. Došlo mi da mu razbijem nos, sreća da je te nedelje već bio na košarci pa je ispucao bonus sportskih povreda. I da ne davim puno mi se dogovorimo na tom sastanku da se ništa nismo dogovorili. I tako ja nisam "postao" premijer nego sam "ispao" premijer jer Tadić je ustvari sve vreme samo gledao kako dupe da izvuče. Zovem ja Tomu da mu to javim, a on već zna, zovem ja Putina da mu to javim, a on već zna, zovem Jelenu Trivan da joj malo cvilim i balavim na slušalicu...(umemo mi to) al i ona već zna. Nisam hteo da zovem i Đilasa on i dalje maskiran u klovna, zavlači decu da ne emigriraju...skontam da više nemam ni kome da javim. Svi već znaju. Niko se ne raduje, niko mi ne čestita al svi već znaju. Setim se ja da je sad red da se nađem sa Vučićem...i nađemo se. On jedini krenuo da mi čestita, sav srećan (imam utisak da se jedva izvukao da ne bude on premijer) al kako sam izvadio ruku iz džepa sakoa i pružio je njemu sve sam ga umazao. Ostala mi u džepu ona lepinja s kajmakom što sam sakrio od Mrke na Šucinom gradilištu. Vučko se smeje, nema veze što je mastan, izljubismo se ko da dogovaramo Pride a ne Vladu. I imam utisak da će da vlada kojoj sam ispaoo premijer da prođe ko Pride u Moskvi...jebeno.
Tvoj Premijer Vlade Srbije
Ivica Dačić
